Zašto predškolska ustanova ne brine o zdravlju dece? (rezultat istraživanja)

Pozvala sam vas krajem septembra da pošaljete svoja zapažanja o ishrani dece u obdaništima i školama. Tada sam vam predstavila i jelovnike ketering-preduzeća koje se hvalilo da svojim lisnatim testima i pohovanim mesom snabdeva preko 130 predškolskih i školskih ustanova u Beogradu.

CyberBosanka je na svom sajtu podržala ovo istraživanje, tako da su stigli odgovori iz Srbije i iz BiH. Komentare mama iz BiH i Hanin tekst pogledajte na sajtu Bosanka.net

Videla sam jelovnike iz obdaništa u kojima je bilo prerađevina i margarina samo u tragovima. Kao i one u kojima decu tretiraju kao male skrob-vegetarijance, koji žive isključivo na brašnu, testu, krompirima, margarinu i šećeru. Neki još nisu čuli da viršle, paštete i salame nisu hrana. U nekim ustanovama odgajaju Napredne Mrzitelje Povrća. Neki kreatori jelovnika pod hitno treba da spale diplomu i zakopaju glavu u pesak. Drugima bi mogli da čestitaju jer znaju svoj posao i trude se da u ograničene budžete uklope najbolje namirnice koje mogu.

Koliko su stvarno ove razlike iznenađujuće u vreme kada neki lekari-nutricionisti još uvek predlažu da se deca hrane mesnim prerađevinama? Pogledajte predlog za dečiji jelovnik. Moguće je da i doktor jede viršle i šunku.

Čast izuzecima kojih ima u predškolskim ustanovama, ali najveći broj jelovnika može deci sa obezbedi samo:

  • Prazne kalorije
  • Loš imunitet
  • Očajne prehrambene navike
  • Nedostatak minerala i vitamina
  • Šećera i skoroba u izobilju
  • Odrastanje na trans-mastima

Pronašla sam jednu jedinu školicu koja ima Program zdrave ishrane. Da ne bude posle da u baricu groznih jelovnika nije bačen ni jedan beli kamenčić da je ustalasa i uznemiri 🙂

Ono što možete da pročitate na web adresama predškolskih ustanova je sledeće:

  1. O ishrani dece brinu čitavi timovi stručnjaka
  2. Jelovnici se sastavljaju jednom nedeljno i isti su u svim objektima jedne predškolske ustanove, ali ne i u svim obdaništima u istom gradu
  3. Ishrana u predškolskoj ustanovi treba da obezbedi 70% dnevnih potreba dece za proteinima, ugljenim hidratima, mastima, vitaminima i drugim nutrijentima

Mnoga obdaništa dakle imaju svoje kuhinje i nutricionste, pa da vidimo na koji način se stručna lica koja vode računa o dobrobiti dece razlikuju od ketering-kompanije, koju bi trebalo da zanima samo profit. Ima li razlike i kolika je ta razlika?

Doručak u vrtiću za radostan početak dana

Moj prijatelj se jednom zadesio na doručku. Nešto je nosio u vrtić pa je ušao. Video je da su za doručak imali pola kriške hleba sa margarinom i trakicu paprike. Ne užina. Doručak!      Mama iz Beograda

Pred vama su prvi jutarnji obroci dece iz jelovnika koje ste mi slali. Većina jelovnika koje sam dobila su iz obdaništa u Srbiji, a stiglo je samo par jelovnika iz BiH.

  • Svuda gde je “crveni ljuti smajli” je deci dat šećer i skrob za doručak, ili doručak sadrži trans-masti (margarin, hidrogenizovane biljne masti) , ili postoji neka mesna prerađevina, ili ima nepotrebnog šećera.
  • Žuti “ravnodušni smajli” je rezervisan za “niste baš morali da pržite” i “moglo je i bolje”
  • “OK smajli” je za prirodne namirnice i obroke nakon kojih može da se skače, igra i trči do užine (nisam se bavila kvalitetom hleba ni time sa kojim uljima je spremana hrana, bilo bi stvarno previše).

A sada prosto pitanje:

  • Ne znam koliko to para treba da se nabavi kukuruzno brasno, sir, jogurt i paradajz, da bi se klincima ujutru dao kačamak sa sirom sa malo povrća? Ili napravile proje sa sirom i zeljem. Bilo šta prirodno i nezašećereno!
  • Ili šta je problem napraviti musli od ovsenih pahuljica, jabuka, lana i malo oraha i dati im uz jogurt (pošto je kupovni musli takođe zašećereni krš, a samo od ovsenih pahuljica niko nije osetio sitost).
  • Jaja su klasika, ali to im bar ponekad daju.
Znam da je najlakše tresnuti margarinčinu na beli hleb, ali šta nije u redu sa onima koji to rade?!

Užina nakon igranja i skakanja

Ne mogu da kontrolišem ishranu u koju zaista dosta ulažem. Ne mogu da se pomirim sa tim da mi dete u predškolskoj ustanovi jede margarin, paštete i viršle što nikad do sad nije jeo, a to želim da izbegnem što je moguće duže. Po istraživanjima koje sam dosad sprovela, ni u privatnim vrtićima nije ništa bolja priča. Za nijansu se više vodi računa o ishrani, ali im i dalje daju sve i svašta da jedu.      Mama iz Beograda

“OK smajli” je stavljen uz pretpostavku da užina nije pravljena sa margarinom. Nadam se da stvarno nije i da “OK smajli” nije završio tu jer sam pogrešila zbog neopravdanog optimizma.

Meni je većina ideja za doručak bila zaprepašćenje, ali mi je užina posebno presela. Po sistemu “zar opet?!”. Trans masti za doručak, trans masti i za užinu.

Da li je moguće da nije poznato da trans masti stvaraju bolesne i gojazne ljude? Znamo da su masti potrebne u ishrani, posebno deci. Ali prirodne masti, ne one skoro izmišljene, koje se zbog jeftinoće mešaju u sve! Kada je margarin počeo da se masovnije prodaje, bilo je zabranjeno bojiti ga u žuto da ne bi asocirao na maslac. Sada maslac boje u belo da liči na margarin. Ništa lakše nego potpuno odlepiti za samo 5-6 decenija.

Vreme za ručak! Supica i salatica! Ili ipak ne?

Smeta mi pojavljivanje soje u jelima u predškolskoj ustanovi, a jelovnik je koliko čujem, sastavio doktor nutricionista iz Zavoda za javno zdravlje. Jednom godišnje u vrtiću se organizuje degustacija za roditelje, tada se dobijaju i recepti. Domaći kolači su uglavnom sa margarinom. Šaljem primer recepta koje dobijamo. Ne znam šta jedu u školi, a za užinu preovlađuju slatke stvari: parče eurokrema, pica,štrudle, sok, čokoladno mleko, povremeno krem-bananica.     Mama iz Požarevca

Hrana je očajna. Imam dvoje dece koji jedu ovaj nutritivni očaj.      Tata iz Novog Sada

Ovde je bilo stvarno teško podeliti smajlije, tako da ako se ne slažete sa nekom ocenom, unapred kažem: predajem se! Predajem se, jer ne znam kako je spremano. Na primer:

  • Da li je supa od paradajza neki bućkuriš iz kesice ili je neko stvarno mleo paradajz?
  • Da li su salate začinjene suncokretovim rafinisanim uljem?
  • Da li je paradajz sos iz ćuftica domaći?
  • Da li su ćufte mesne ili sa sojom?
  • Da li je pire iz kesice ili je neko ljuštio krompir?
  • Da li su su supe pravljene od kocke, iz kesice i začinjene vegetom?
  • Da li stvarno nema salata uz obrok ili samo nije napisano, jer se to podrazumeva?
  • Sataraš, pilav, đuveč, rižoto: kako je to spremano? Kilo krompira i 100g mesa ili kilo krompira i 500g mesa? To onda nije isto jelo!

Oko obroka koji su sa pohovanim mesom, ribljim štapićima i sojom nisam imala dilemu. Dobili su onog “crvenog ljutka”, naravno. “Ravnodušni smajli” je završio kod obroka koji jesu su prirodni, ali nisu preterano razumni: čemu kombinacije krompira koji je skrobna namirnica, sa pirinčem i hlebom ili makaronama i hlebom? Zašto su sva tri zajedno u nekim obrocima – bez salata? Zapravo ima baš malo svežeg povrća ili nema ni svežeg ni kuvanog..

.

Jelovnik puno znači, ali je nedovoljan kada se ne vidi kako to stvarno izgleda na tanjiru. Pohovanje može da bude i tanko i tri prsta debelo. Salata (ako postoji) može da se sastoji od pune činije povrća ili 2 bedne kriškice paradajza. Ipak, zbog priličnog nedostatka suhomesnatih prerađevina, zašećerenih napitaka i margarina – ovo ispada najbolji obrok koji se dobija, čak i kada “nije nešto”..

Predškolska ustanova treba da obezbedi 70% dnevnih potreba za kalorijama i nutrijentima?

Bila sam zgrožena činjenicom da moje jedanaestomesečno dete dobija tunjevinu, salamu i slične đakonije. Činjenica, svaki dan ima voćnu užinu, kao i salatu uz ručak. Takođe, roditelji su slobodni da donesu voće , koje će im vaspitači podeliti. Jelovnik je istaknut za celu nedelju u ponedeljak ujutro, pa mogu da se izbalansiraju namirnice.     Mama iz Beograda, opština Zvezdara

Sledi primer onoga što deca u jednom obdaništu u Beogradu unesu u proseku tokom nedelje iz 3 obroka koje imaju. Prosečni dnevni unos nutrijenata po kalkulaciji iz vrtića je: 39g proteina, 43g masti i 153g ugljenih hidrata. Da li se treba tek tako osloniti na podatak da je to  70% dnevnih potreba?

Obzirom da su klinci uglavnom već “šećerizovani” i “trans umašćeni” kada ih dovedete kući, koliko stvarno prostora ima za “popravku šetete u domaćim uslovima” nakon ta 3 obroka u vrtiću?

Ako bi odredili potrebe svog deteta za kalorijama, a onda odredili i potrebe za proteinima, ugljnim hidratima i mastima (recimo prema zvaničnim nutricionističkim smernicama) vi dobijate da kod kuće:

  • muškom detetu od 3 godine smete da date još 360 kalorija (pošto je u obdaništu dobio 76% kalorija)
  • ženskom detetu od 3 godine smete da date još 180 kalorija (pošto je u obdaništu dobila 86% kalorija)

Ova kalkulacija treba da posluži kao primer za to da možda i nema mesta za večeru, kolač i sok kod kuće! A možda i ima previše mesta ako su odbijali da jedu u obdaništu, pa po povratku navale na grickalice i slatkiše..

  • Prva tabela je kopija tabele iz obdaništa koja pokazuje prosek u toku nedelje.
  • Druga tabela je obračun u kome su ovi grami masti, proteina i ugljenih hidrata prikazani u kalorijama.
  • Treća tabela je preporučen unos kalorija na primeru dece od 3 godine.
.

.

Primer služi samo za to da se o ovoj temi razmisli iz još jednog ugla: 

  1. S jedne strane je (ne)kvalitet hrane u obdaništu. S druge strane količina hrane. Mislite o tome da li je ovo mnogo, malo ili dovoljno. Mislite o tome za šta još “ima mesta” kad dođete kući. I što je sjajno primetila mama sa Zvezdare – šta je ono što je nedostajalo u toku dana?
  2. Da li su masti, koje su deci neophodne i ne smeju da se organičavaju u ishrani – dobre ili loše?

Šta kažu zadovoljni roditelji?

Moje dete ide u mlađu jaslenu grupu. Nisam nikada tamo u vreme obroka, a dete je suviše malo i da bi reklo šta je jelo. Videla sam samo kolač od šargarepe koji su imali za užinu, pa joj vaspitačica spakovala za poneti, jer nije moga da se odvoji od njega i krene kući. Ja sam jelovnikom u našem obdaništu zadovoljna. Nema viršli i sličnih gluposti, nema margarina i transmasti već je uvek maslac, povrće je raznovrsno a količine sasvim dovoljne jer moje dete koje dolazi za sada oko 4 kući nikada nije došlo gladno i premda uvek imam spremljen obrok za nju da jede kad dođe, ni jednom ga do sad nije pojela. Ne kažem da nema prostora za poboljšanje, jer uvek može bolje, ali mislim da je bar na našoj opštini hrana pristojna.     Mama iz Beograda, opština Voždovac

Pogledala sam o kom obdaništu je reč i shvatila da sam ga već zapazila po tome što ima jedno pohovanje nedeljno i zanemarljivu količinu margarina. Ovo su mesta gde rade ljudi koji se stvarno mešaju u svoj posao i koji sa budžetom koji imaju (a sjajan nije sigurno), znaju da kreiraju pristojne opcije u današnjim uslovima života.

predškolska ustanova primer jelovnika

Ovo je komentar jedne mame koji mi nije poslat, već sam ga zapazila na jednom od foruma. Nadam se da mi autor komentara neće zameriti što ga prenosim ovde, ali je ostavio jak utisak na mene i želela sam da ga i vi pročitate:

Zvala sam broj “upravnika kuhinje”. Stvar je nepopravljiva. To je sve što imam da kažem. Na moja pitanja kako je moguće da se odobrava jelovnik koji sadrži salame, viršle, paštete i ostalu najgoru hranu koja nije ni za nas odrasle a ne za decu u razvoju, dobila sam samo tajac sa druge strane slušalice. Kad sam konstatovala da su to mesne prerađevine koje se prave od otpadaka, pune su konzervanasa i aditiva i to se daje deci, on kaže – pa nije baš od otpadaka. Na pitanje šta radite sa decom koja ne piju mleko i ne jedu mlečne proizvode, nisam dobila nikakav odgovor. Dakle, nema rešenja! Prosto ga nema! Besna sam, ogorčena i tužna.

Od svih ovih obroka koji su bili raspoloživi u jelovnicima koje ste mi slali ili poslali link da pogledam jelovnike na web adresi obdaništa, sastavila sam primere najgoreg i najboljeg dana za dete u obdaništu.

  • S jedne strane  skrob, soja, margarini, testa.
  • S druge strane, prirodni izvori proteina i masti, povrće i voće.

predškolska ustanova jelovnici

Sve u svemu, neko “privremeno odgovorno lice” će detetu razviti centar u mozgu za gutača praznih kalorija i šećera ili će vam isporučiti fit i živahnog klinca punog energije. A na to možete da utičete samo selidbom i promenom vrtića, jer vaša sreća ili nesreća na ovu temu zavise od Sila Nebeskih, zbog čega postoji samo jedan savet:

Molite se redovno i predano za slobodno mesto u vrtiću kod ovog nutricioniste što ne voli salame i viršle, ne pohuje i ne naručuje keksiće s margarinom. Jer ishrana u vrtiću je Kako Ti Se Zalomi priča u kojoj te niko ništa neće pitati.

Slika govori 1000 reči

Ovo đaci jedu u jednoj novosadskoj osnovnoj školi. Ima tu jos bisera, tipa pavlaka namazana na parče hleba, narendano bareno jaje na parčetu hleba koje je premazano margarinom. Džem na hlebu. Bude ponekad i brownes kolač ili neki tamni “bakin kolač”. Jako retko dobiju čokoladno mleko. Bilo bi mnogo bolje kad bi redovno imali neki mlečni napitak, a o voću da ne govorim. U našoj školi postoji kuhinja, ali se u njoj kuvaju obroci samo za decu čiji roditelji uplaćuju dnevni boravak (ta deca su nažalost ceo dan u školi, ali bukvalno ceo dan, i ručaju zbog toga u školskoj trpezariji). Osim (ne)kvaliteta užine, smeta mi i način na koji se užina daje deci. Redar je donosi na poslužavniku u učionicu, 5 minuta pred kraj časa, a oni onda prljavim rukama jedu tu užinu i spuštaju je na stolove.     Neko iz škole, ko je uspeo da pošalje fotografije i kome se još jednom zahvaljujem 🙂

Viršla i belo testo :/

Pašteta i beli hleb

Salama, beli hleb i verovatno margarin

Lisnato testo – opet margarin

Neidentifikovano testo sa džemom

Liči na prženo testo, ali Bog bi ga znao…

Eurokrem – još malo margarina u slatkoj formi

.

*   *   *

Pogledajte i sledeće tekstove: 

26 Komentara

  • Mogu da prenesem svoje iskustvo iz nemackog vrtica u kome moje dete boravi vec godinu i po dana. Vrtic je u privatnom vlasnistvu udruzenja pedagoga. Mi smo imali tu srecu da se taj vrtic otvorio u momentu kada smo mi trazili mesto za nju, sto znaci da smo mogli da biramo izmedju dva vrtica koja su nam bila na raspolaganju. Kad kazem da smo imali srecu, mislim na cinjenicu da vecina roditelja nema takav izbor, vec je ogranicena na bilo kakvo mesto i bilo kakav vrtic. Razlog zbog koga smo se odlucili za privatni vrtic je taj sto imaju kuvaricu i kuhinju u sklopu vrtica. Ona radi u kooperaciji sa nutricionistom iz udruzenja i svake nedelje se pravi novi jelovnik, u zavisnosti od sezone i ponude narmirnica. Dorucak je mahom isti i sastoji se iz zitarica sa jogurtom i vocem ili vegetarijanskim namazima, sirevima, kackavaljima, marmeladama na bar 5-6 vrsti svezih hlebova od punih zrna. Mi to preskacemo, jer smo navikli da doruckujemo pre nego sto izadjemo iz kuce i sigurna sam da je jela i sta je jela. Dakle, ne doruckuje u vrticu, iako placamo dorucak. Uzina je mahom voce, ponekad puding koji pravi kuvarica ili neka pita koju takodje ona pravi. Kako je ona Turkinja, vrlo cesto pravi i burek, iliti gibanicu sa sirom, vocem itd. Jedini slatkisi koji su tamo dostupni su voce i keksici. Da im se po jedan keks nakon dorucka ili rucka, kada sede u krugu i pevaju recimo. Ono sto mi se jako dopada jeste cinjenica da se vodi racuna o svakom detetu ponaosob. Ima dece koja iz regiliznih razloga ne jedu svinjsko meso recimo ili one koja su vegeterijanci. Svakome se izlazi u susret i vodi se racuna o tome sta deca jedu, a ne samo o njihovom boravku. Vrlo cesto mi roditelji, obzirom da imamo roditeljski savet koji nas predstavlja, razgovoramo o svemu pa i o hrani. Namirnice se nabavljaju tog jutra, rucak se kuva tog jutra i gotov je do 12 sati. Na meniju se cesto mogu naci lazanje sa povrcem, povrce, povrce, povrce i opet povrce u milion varijacija, supe pod obavezno i to domace od povrca naravno, meso i riba tek dva do tri puta nedeljno, a od mesa su najcesce junetina, teletina, piletina i riba. Svake nedelje se na oglasnu tablu okaci meni za tu nedelju tako da mi znamo sta nasa deca jedu. Ako neko dete ne voli odredjenu namirnicu, dopuni se necim drugim. Tipa sluzi se pirinac sa sosem od povrca uz parce belog mesa. To se sve servira odvojeno tako da deca mogu da jedu ono sto im se dopada na tanjiru. Desava se vrlo cesto da dobiju repete i repete na repete 🙂
    Kako imamo ceste sastanke obavesteni smo kako nam dete jede, sta izbegava, sta voli itd. Moje cesto trazi repete sto me navodi na pomisao da je ta hrana ukusna, jer je veoma izbirljiva. Na osnovu onoga sto sam licno videla, kada kuvarica kuva, mirise i izgleda kao u mojoj kuhinji. Cistoca je na zavidnom nivou.
    Posle rucka ide spavanjac, pa uzina i igranje dok roditleji ne dodju. Desava se da im se napravi i pizza ali ne smatram to strasnim jednom u par meseci. I sama je pravim, ne treba preterivati. Za uzinu opet voce ili neka uzina koju je kuvarica pripremila. X puta sam do sada naisla kada svi onako maleni poredjani na klupice u dvoristu njupaju lubenice, jabuke, kruske, kojih ima u ogromnim kolicinama. Dakle ne jedno parcence nego ko koliko zeli. Sa njima jedu i vaspitacice. U letnjim mesecima im se cesto nudi voce zbog vrucina. Od napitaka se sluzi samo caj i voda. Deca koja piju mleko, ona manja, dobijaju svoje flasice u dogovoru sa roditeljima.
    Summa summarum, ja sam i vise nego zadovoljna. I sama vodim racuna o ishrani mog deteta i nas, pa mi je izuzetno drago da ih tome uce i vrticu, od malih nogu. Cujem da u drugim vrticima nije takav slucaj, vec se deci dostavlja hrana iz Bogtepitaodakle. Mozda ta hrana nije losa, ali je ipak lepse kada se spremi sveze i kada mi to mozemo da kontrolisemo 😉

  • Mislim da bismo si morali postaviti jedno pitanje, ovdje se jednostavno nameće: Koji je cilj uglavnom loše, manjkave i po zdravlje opasne prehrane po vrtićima i školama, evo, i kod nas u HR (nema nikakve razlike)? Moglo bi se dati nekoliko odgovora:
    1. totalno neznanje o nutritivnim potrebama djeteta
    2. netko je nekoga nagradio za plasiranje namirnica punih šećera, škroba i trans-masti u školama i vrtićima
    3. netko želi da naša djeca obole, odnosno da im se izazove niz zdravstvenih problema, kako bi im se mogli propisivati razni medikamenti, a uz takvu prehranu djeca niti ne mogu biti zdrava (taj termin ovisi o definiciji zdravlja, čime se danas već na veliko manipulira)

    To je moje mišljenje, nameće mi se samo po sebi, jer nekakav razlog plasiranja takvih obroka mora postojati. Osim što su po cijeni najpovoljniji i očito nikoga nije briga što su bezvrijedni, ustvari, jeftini u najgorem smislu te riječi.

    U mojem djetinjstvu, a to je bilo prije ravnih 40 godina, nije bilo baš puno bolje: obrok u školi sastojao se od bijelog kruha i debelo namazanog margarina! Dizao mi se želudac od toga, pa sam si sama pripremala nekakav sendvič kod kuće. Tada je barem salama bila od mesa, a povrće je bilo netretirano svakojakim otrovima (ne kao danas).

    Moja djeca sjećaju se bezokusnih obroka u vrtiću, nikako im nije bilo jasno zašto moj rizi-bizi ima okus, a onaj u vrtiću (ili školi) prava je bljuvotina. Sad im postaje jasno – nije isto staviti puno povrća ili staviti nekakav bujon. Nije isto staviti i meso unutra ili nekakve komadiće bezokusne soje. Hrana se zgušnjava bijelim brašnom ili gustinom (kukuruznim ili krumpirovim škrobom, ne znam). Povrće je za one koji slažu jelovnike (kod nas su to uglavnom ravnatelji vrtića i škola) krumpir na sve načine. Zadivljujuće je također što se dva puta tjedno u školi kod nas uopće ne kuha! Djeca dobivaju puding s klipićem ili jogurt s bananom ili narančom. Nitko djeci još nije rekao kako da pojedu tu naranču, jer ju treba i oguliti, a golim rukama ni ja to ne znam! Bananu vjerujem da znaju oguliti, no, kako ipak ide banana s jogurtom?! Uz to veliko je pitanje koliko djece – opere ruke prije jela!

    Kad su dobivali užinu u vrtiću, bilo je to pola banane! Zašto ne cijela? Ili samo četvrtina jabuke. Štedjelo se na svemu. Osim na krumpiru, tjestenini i bijelom brašnu. Obroci su bili mali, no ponekad se moglo ići po repete, stvarno utješno. Cijena namirnica uvelike utječe na slaganje jelovnika. Uvijek sam nastojala da mi djeca onda barem kod kuće jedu kako treba. Srećom, uvijek su bili gladni kad su došli kući. Možda je to bio znak da nisu dovoljno jeli u vrtiću?
    Danas se ne može sresti ni dobrog nutricionistu, jer kad vam savjetuju puno žitarica, mahunarki, krumpir, zatim puno voća i povrća, uglavnog sirovog, malo mesa, ali puno mliječnih proizvoda, a ne razgraničavaju pasterizirane i sterilizirane (mrtve) proizvode od domaćih, sirovih, nutritivno bogatih. Također ne razlikuju mesne prerađevine od svježeg mesa, to se uglavnom izjednačava.

    Dok nisam došla na Anitin blog istine i laži o hrani, ni sam ni ja bila sigurna u to što je dobro, a što nije. Kad bi se djeci slagao jelovnik prema LCHF smjernicama, većina nutricionista bi se zgražala, na što nailazim i ja kad pričam nekome kako jedem i zašto upravo na LCHF način. Ništa skuplje ne bi bilo od onoga što se nudi po vrtićima. Zar 2 jajeta, žlica masti i 2 žlice zelja košta više od žlice krumpira s 2 komadića “ribljih štapića” i kriške kruha? Vjerujem da košta – manje. Djeca bi bila sita, dobila bi potpun obrok. Naravno, sve pod uvjetom da su namirnice domaće ili ekološke (iz organskog uzgoja).

    Ima kod nas u HR vrtića koji nude upravo takve obroke, od organskih namirnica. Čak ima i takvih koji imaju svoj vrt i voćnjak, u kojima sve uzgajaju na ekološki način. Ili namirnice kupuju od proizvođača koji ne koriste herbicide, pesticide i ostalo. Ne znam samo do kad će tako moći, s obzirom da nas ograničavaju raznoraznim “zakonima”, zabranama, dozvolama itd. Pitam se, kako ne treba tražiti dozvolu da se djeci daju u vrtićima opasne namirnice, pune skrivenih trans-masti, šećera i aditiva? Zašto se to smatra “normalnim”?
    Vjerojatno zato jer će se nas, koji pazimo što jedemo, smatrati nenormalnima, zabrinutima, pridjenut će nam se dijagnoza : “ortoreksični”. Danas se sve normalno i prirodno, čisto i zdravo smatra – bolesnim, opasnim. Upravo zbog toga sve suprotno tome, a sveprisutno je, smatra se – normalnim. Ili “normalnim”. Na žalost. Usprkos svemu, ja sam optimist.

    Puno pozdrava od Sanje!

  • […] Krajem septembra sam vas pozvala da se priključite blogerskom istraživanju o ishrani u vrtićima i školama koje je pokrenula Maja na svom blogu, a ja osjetila potrebu da joj se priključim iz BiH (moj poziv Poziv – priključite se blogerskom istraživanju o ishrani u vrtićima i školama). Konačno smo sumirali rezultate, tačnije Maja je uradila 90% posla a ovo je moj osvrt na to uz poziv da svakako pročitate njen detaljan tekst o svemu. […]

  • Za ovo ću ti samo reći jedno veliko H V A L A !!!
    Daj Bože da se konačno nešto pokrene sa mjesta. I kod nas u Hrvatskoj je jako loša situacija, mada vrtići smatraju kako su napravili neke velike korake, a u stvari su jedno loše zamijenili s drugim. Djeca se i dalje pretrpavaju margarinom uz reklamu “Maži ukusno, maži zdravo”, kad je na oglasnoj ploči na meniju napisana limunada, ja se poveselim, a dijete mi kaže:”Mama, pa to ti je obična Cedevita s limunom !!!!!!” Zar stavrno netko ne zna razliku između limunade i Cedevite?
    Čvrsto vjerujem da će udruga RODA uspjeti i na tom polju donijeti poboljšanja, jer inicijative i dobre volje ima, a onda će sve polako naprijed.
    Hvala ti na tvom angažmanu i na svim korisnim stvarima koje donosiš na blog!

    • Nema na čemu, Nado 🙂
      Drago mi je da što više ljudi vidi kako stvari stoje i malo po malo, počećemo valjda da se ozbiljnije bavimo ovim temama. Ne kao pojedinci i grup(ic)e, već i kao društvo. Tome se nadam…

      Nisam znala ovo za Cedevitu. Mada, ako nisu menjali ništa u sastavu – ako je za utehu – nema aspartam kao što ga ima “Bravo” sok sa 10 vitamina i 9 minerala (ne znam tačne brojke, ali su ga baš u TAJ sok ubacili, a u druge nisu).

  • A onda se meni svi isčuđavaju i smatraju da preterujem i da sam luda što sam se trudila i isterala na kraju da svom detetu obezbedim da NE jede to što se nudi u vrtićima, već kad ide tamo, svako jutro ustajem ranije da mu spremim doručak i užinu koje nosi sa sobom.

    Ne mogu NIKAKO da pristanem na to da ga tamo truju belim hlebom, viršlama, paštetama, margarinima, salamama i ostalim prerađevinama najgoreg kvaliteta punih aditiva i konzervanasa, šećerom i ostalim glupostima, a da ga kod kuće hranim tako da ni ne znaš šta je to.

    Dok se roditelji ne obrazuju i dok se ne stvori kritična masa onih koji su postali svesni štetnosti takve ishrane u vrtićima, ništa se ne može učiniti. Ja kao pojedinac mogu samo da pričam o tome i da dobijam čudne poglede za uzvrat.

    • Jelena, potpuno se slažem.
      Nekad čujem ono “pa kad poraste ko zna šta će da kupi za užinu”. Pa kad poraste radiće ono što je naučilo, valjda.

      Dotle, ako ga niko ne kljuka budalaštinama kod kuće, ko zapravo ima pravo da mu daje nešto što nije hrana van kuće? Ja misilim da niko ne treba da ima to pravo.

      Nadam se da će se ovo rešiti pre nego što ja postanem mama, jer znam kakva mogu da budem kada je ova tema u pitanju. Ne želim svoje ime u “crnoj hronici” jednog dana zbog intervencije u kuhinji obdaništa 🙂 😀

      Srećom moji mali bratanci idu u jedno od “normalnijih” obdaništa. Povremeno neko pohovanje, oni šugavi Wellnes keksići sa fruktoznim sirupom i margarinom. Ali je pretežno normalno.

      • To kada mi kažu “kad poraste za inat će kupovati gluposti ili zato što je željno dete.”, a ja pokušavam da objasnim da ne može dete biti željno nečega ako mu ta želja prethodno nije probuđena!

        Druga stvar jeste da je moj zadatak kao majke da mu u ovom periodu intenzivnog rasta i razvoja obezbedim najkvalitetniju podlogu, a kasnije ako tu i tamo pojede neku glupost, imaće organizam pripremljen najbolje moguće za to. Bar je to moj stav.

        • Ja se slažem 🙂

          Smetaju mi i te predrasude isto koliko i ona zaricanja “ja nikad” i “nema šanse”. Ka zna šta svakog od nas čeka i šta može da se desi. Ali sa nekim sećanjem i (pred)znanjem lakše je vratiti se “u rikverc” i okrenuti novi list.
          Teško je kad se uči sve od početka, a pomoći niotkuda.

  • Moje dete ide u privatni vrtic u Beogradu, koji angazuju ketering sluzbu (za koju sam cula da dostavlja hranu u vrtic u Zemunu), i svoje misljenje bih mogla opisati kao: zuti smajli. Doduse, placamo samo rucak, pa znam da doruckuje zitarice ili nesto sto smo mesile prethodno vece, i koje voce jede kao uzinu. Prema spisku, ne bih rekla da je hrana bas bas losa, mada ima riblje pljeskavice, ali se trudim da onda taj dzank nadomestim dobrom vecerom, domacim pecivom, corbom i sl, i tesim se da malo lose hrane mora da unese. Jesce gluposti na to sam spremna, mada mi se cini da se ukus vec formirao, pa se cesto desi da samo zagrize nesto i ostavi jer je prebudzeno. pozdrav!

  • Poštovani,
    mama sam dvoipogodišnjeg dečaka koji ide u državni beogradski vrtić, i to u jaslenu grupu. Po struci sam nutricionista koji se bavi organizacijom kolektivne ishrane. Pošto i sama imam mnogo problema u organizaciji kolektivne ishrane, naročito u stacionarnoj ustanovi socijalnog tipa u kojoj radim, prezadovoljna sam hranom koje moje dete dobija u vrtiću iz više razloga:

    -moje dete ne jede mesne prerađevine, nikada ih nije ni video u životu, a u vrtiću nikada na jelovniku nisam videla viršle i paštete, kao ni salame. Imaju domaći namaz od tune (tuna i pavlaka sa krastavčićima) i ponekad pečenicu, koja je svakako loš izbor, ali manje loš od salame.

    -za doručak se često serviraju pite sa sirom ili povrćem, namaze, kačamak, proju, špansku pitu (od kukuruznog brašna) uz kiselo mlečne proizvode…

    -prva užina je voćna

    -druga užina je neki slatkiš, i na jelovniku se mogu naći kolač sa makom, kolač sa sušenim voćem, ovseni kolač, med, PUTER i hleb, ovsi keks (slani), puding sa voćem…

    -za ručak uvek imaju dosta povrća, i oduševljava me maštovitost- musaka od karfiola, šargarepe, blitve, tikvica…, kelj, kupus, punjene paprike, riba sa povrćem, prokelj, patlidžan… često se služi i salata (koje na žalost moje dete ne voli)

    U letnjim mesecima deci se NE servira termički neobrađen sir, zbog opasnosti od alimentarne toksoinfekcije i intoksikacije, a na tabli , pored jelovnika, stoji molba nutricioniste upućena roditeljima: “Molim Vas da ne donosite kekseve i nezdrave grickalice u Ustanovu, obzirom da deca predviđenim jelovnikom, dobijaju sve što im je potrebno.” Takođe, roditeljima je zabranjeno da donose namirnice koje nisu u originalnoj ambalaži, bez deklaracije i atesta o zdravstvenoj i mikrobiološkoj ispravnosti (što znači da skoro ništa i ne mogu doneti). Meni su atesti dostupni zbog prirode posla, pa sam uz namirnicu koju sam odnela, priložila i prateću dokumentaciju. Iskreno se nadam da se ta pravila poštuju, ali pošto znam da se radi o distribuciji hrane iz centralne u priručne kuhinje u drugim objektima, i da nutricionista ne kontroliše svaki objekat, sigurna sam da se u nekom objketu popusti pred inistiranjem roditelja da nešto donesu.

    Moj sin ne jede mnogo stvari, neke zbog toga što ih ne voli, a neke zato što se u našoj kući ne jedu, i kada odbije obrok, u zamenu dobije Wassa Whole Grain dvopek koji sam odnela vaspitačicama i koji on obožava.

    Što se tiče kritike bilo koje vrste, na račun planiranja ishrane u predškolskim ustanovama, moram da podsetim na neke stvari. U privatnim vrtićima nema angažovanih nutricionista. Da, postoji nekakav jelovnik sa nekakvim potpisom nutricioniste, ali često nuticionista za neki sitan novac pristane da potpiše nešto čime se ne bavi i što planira ketering služba. Meni je nuđeno nešto slično, i ja sam to odbila. U državnim vrtićima postoje nutricionisti koji rade na kontroli kvaliteta i planiranju ishrane, i neki sasvim solidno rade svoj posao. Ipak, poprilično su ograničeni, jer je nabavka namirnica organizovana putem tenderske nabavke, uslove za nabavke propisuje nadležno ministarstvo, i često se umesto najboljeg ponuđača, bira onaj koji nudi najnižu cenu. Takođe, moguće je da postoji i propisana lista i količina namirnica koja se može koristiti u planiranju jelovnika. Za ustanove u kakvoj ja planiram ishranu, tačno je propisan normativ namirnica koje se mogu koristiti, još davne 1993. i od tada nije menjan. Tako ja ribe, i ribljih konzervi mogu dati samo 300g mesečno, ali uz dobru volji uprave, probijam propisane normative.

    • Bilo bi lepo da su nam sva obdaništa “uniformisana” po modelu o kome ste vi sada pisali.

      Što se zadnjeg tiče, i sama sam to prokomentarisala – da se po jelovnicima vidi da ima ljudi koji obzirom na ograničenja svoj posao rade onoliko odbro koliko im ta ograničenja dozvoljavaju i da se vidi trud.

      Hvala i na informaciji za regluativu iz 1993., to su manje poznati podaci. Nadam se da će se neko pozabaviti time u skorije vreme.

      Puno pozdrava i volela bih da ovaj komentar vide i vaše kolege iz “onih drugih” obdaništa i promene nešto na bolje 🙂

  • Mogla bi da se paznja obrati i na izhranu u menzama ipak pola beogradske omladine se tamo hrane… Po meni nekad su ok nekad nema veze s vezom… Za dorucak su ciste gluposti moze da se bira izmenju dzema , meda, margarin ide uz oba… Krema, virsli… Kraj… Za rucak vec ima nesto kuvano polunormalno… Samo sto meso uopste nije za upotrebu jer je premasno dezert je voce il kolac neki vecera isto sto i za rucak samo bez deserta… Pire je hvala Bogu iz kesice i cesto ga ima. Jedino sto je ok je salata…

  • Iskreno, pizdim. Ako postoji drzavni vrtic u kojem deci serviraju pite, puter i salate i daju Wasse po zahtevu, umesto da ih samo drze cistim i zivim, zelim informaciju. Gde je to? I kako je moguce da se jelovnik drzavnih ustanova toliko razlikuje?
    Btw, bila sam u obilasku novog privatnog vrtica za pristojne pare gde je margarin vrlo na spisku 🙂

    • u pitanju je predškolska ustanova dečji dani na starom gradu. upravo je onako kako je opisano (s tim što moje dete sve jede i nemam potrebe da ostavljam vaspitačicama dodatnu hranu). bez viršli, salama i margarina, puno povrća, mesa i ribe (obavezno jednom nedeljno). mi roditelji povremeno imamo priliku i da se sretnemo sa nutricionistkinjama koje planiraju jelovnik, obajsnile su nam čitav postupak nabavke i spremanja hrane, zaista je impresivno šta uspevaju, s obzirom na to koliko im je budžet ograničen. zašto nije tako i na drugim opštinama, to je pravo pitanje i treba ga postaviti odgovorinima u preostalim predškolskim ustanovama

  • Imala sam razgovor sa prijateljem koji je radio kao kuvar za restoran-kuhinju koja snabdeva 35 predškolskih ustanova i 5 staračkih domova. Rekao je da su supe sa mesom pravili tako što su dodavali samo ulje u vodu, sve povrće je bilo treće klase, krompir buđav a mleko na dan isteka roka trajanja.
    Prema tome, možda jelovnik i nije loš, ali kakve se namirnice koriste za spremanje teško je znati.

    • Ne znam samo kako da znamo da je jelovnik stvarno onakav kakvog su ga napisali. Saznala sam od sestre koja je vaspitacica u jednom privatnom vrticu u Nisu da i tu ima dosta lazi. Primer, gazdarica vrtica napise da je dorucak puter i pecenica, a daje deci margarin i posebnu salamu. Kako moje dete od 2 godine moze da mi kaze da li je jelo puter ili margarin… Ili napise da je uzina banana, a ona 2 banane podeli na kolutice i svakome da po 2. Strasno…

  • Nazalost, situacija je i dalje veoma loša. Škola gde je moje dete išlo u boravak imalo je privilegiju sopstvene kuhinje, znači nema keteringa. Ali deci je iz sopstvene kuhinje srevirana supa iz kesice, pire krompir iz kesice…. Stigoh do direktorke, na pitanje zašto nigde ne vidimo jelovnik …- zato što ne postoji. Znači jelovnik kreiraju kuvarice, pa nemaju oni para za nutricionistu. Pa kada kuvaricu mrzi da skuva krompir, ona istrese kesicu. …Znači kada dete pođe u školu, niko o tome ne vodi računa. Mnoga deca koja idu u boravak tamo doručkuju, uzinaju, ručaju, provode više vremena u boravku nego kod kuće…Kvalitetnom večerom ne možete nadomestiti štetu koja je načinjena u većem delu dana 🙁
    Nakon toga stvari su se malo pomerile, ali samo malo…moje dete više nije u boravku tako da ne znam kako sada stvari stoje….

  • Kada bi malo vise ljudi imalo svesti o ovome sto vi pisete, gde bi nam bio kraj!

    Ja sam majka trogodisnjaka koji ide u vrtic, u kome je jelovnik srede uvek isti, tj. sendvic(salama, margarin, hleb, caj, naravno zasladjen),rucak pasulj, uzina kolac! Cetvrtkom otprilike svake drige nedelje imaju za dorucak krofnu i cokoladno mleko, a istog dana im za uzinu daju keks i sok… ne bih dalje da nabrajam, sve Vam je jasno. Ja bih volela da se izborim za svoje, a i drugu decu, ali kako kada sam ja samo pojedinac koga ljudi gledaju sa cudjenjem kada se zgrazavam nad takvim doruckom npr., i jos pitaju : ” Pa, ti nikada nisi pojela krofnu za dorucak? “. No comment!

  • Ja sam odgojiteljica u vrticu iz Hrvatske.. nisam bas upoznata s puno vrtica, ali u 3 koja sam radila moram reci da je situacija grozna..u nekim bolja, u nekim losija ali bijeli kruh svakom obroku, margo, pasteta, hrenovke, salama, bijela tjestenina i riza..meso i riba u tragovima i vecinom przeno na s. ulju, salate ima ali s s. uljem..juhe su kupovne.. za masinovo ulje, maslac ili integralne zitarice nikad culi.. secer na sve strane… nosim si obrok od kuce i vecina zaposlenika me cudno gleda kad ne zelim jesti vrticku hranu.. kuharice su sve bile starije i “tradicionalne” zene koje kuhaju jela kako i doma kuhaju- glavno da je fino i da djeca sto vise pojedu, a na kraju se ionako pola hrane baca- umjesto da se skuha manja kolicina kvalitetnije hrane.. jedino je jutarnja uzina redovito voce, druga uzina slatkisi, keksi, kolaci… nemam dijete, ali jezim se sto svaki dan na poslu moram “tjerati” djecu da jedu i govoriti im da je ta hrana zdrava jer ako to ne pojedu bit ce cijeli dan gladni… i jos im roditelji donose same slatkise i kekse u vrtic, o vocu i nekim zdravim grickalicama nitko ni ne razmislja. Sto konkretno poduzeti, kome se obratiti?

  • Nažalost vrlo malo roditelja interesuje ove tema. Pa pogledajte samo po broju komentara! Moje dete je u vrtiću na Vračaru u Beogradu, najnovija promena je ukidanje prepodnevne voćne užine u uvođenje poslepodnevne u vreme kada roditelji dolaze po decu. Na taj način mnoga deca neće ni probati voće!!! To govorim iz iskustva jer jedino ja nosim svome detetu voće u park posle vrtića, a ne čips, keks, čokoladu, sok i slično, za razliku od ostalih roditelja koji jedino takvom hranom nude svoje decu u parku! Naravno da i ja svom detetu dam po neki slatkis, ali ne da se samo time hrani celo popodne. A kada god roditeljima skrenem pažnju na ishranu oni me naravno nazivaju dosadnom i slično… (verovatno sam glavna tema ismevanja čim okrenem leđa)! Ja se sa mojim detetom još uvek nekako borim, stalno pričamo o zdravoj hrani i molim je da ne uzima od druge dece kada je nude. Za sada nekako uspevamo da se nas dve dogovorimo.

  • Jedna jako Kardinalna greska u nasim vrticima izuzrv hrane koja nema nikakav redosled ni kvalitet u pogledu sastava a kamoli tajminga je,SPAVANJE POSLE OBROKA. Jako stetna navika koja dir. utice na metabolizam deteta.Secate se vkao mali kada nas mame zovu na rucak ,ako nas dozovu hahaha,pa posle rucka odmah na igru! i nesecam se da je i jedno dete bilo tromo a kamoli gojazno…da li ste se zapitali? Pozdrav

Leave a Reply

RSD ili EUR?
RSD Српски динар
EUR Еуро