Ovih dana je bio aktuelan tekst sa fotografijama kockica šećera u hrani sa sajta Istoka Pavlovića sa kojim sam se već jednom “družila” na blogu u vezi GMO hrane. S jedne strane ovo jeste zanimljiv način da se prikaže koliko šećera sadrže industrijski proizvodi.
Ali s druge strane ima i određenih propusta a oni se ne odnose na to da primer nije preterano originalan (mada autor i sam navodi da je ideju dobio sa sajta Sugar Stacks).
Ljudi su se kao silno iznenadili oko količine šećera u proizvodima, kao da redovnim konzumentima informacija o količini šećera nije sve vreme bila ispred nosa – precizno napisana na pakovanju bukvalno svakog proizvoda sa ovih slika. Ovaj deo priče sa silnim iznenađenjem publike ne razumem baš najbolje, uz sav trud.
Takođe, koliko god namera autora (zastrašiti ljude da smanje konzumaciju ovakvih proizvoda na domaćim primerima) bila dobra – ove primedbe koje ću navesti treba da budu deo priče i egzistiraju sa njom. Ne verujem da će oni koji čitaju ovaj blog napraviti te propuste, već će propuste napraviti upravo ciljna grupa kojoj su namenjene fotografije: ljudi koji jedu previše šećera, preteruju sa unosom industrijskih proizvoda i često ne znaju mnogo o zdravoj ishrani.
Tri glavna propusta u priči o piramidama
(1) Neke od fotografija poput ove sa Cedevitom služe za izazivanje panike. Činjenica je da sam protivnik ispijanja bilo kakvih sokova (pa i sveže ceđenih), ali ne znam nikoga ko kašikom pojede celo pakovanje Cedevite, popije celu bocu kečapa ili celu kesu od 500g tropik muslija. Jesam protiv dodatog šećera ali je ovo vrhunac preterivanja.
Naravoučenije 1: Lepo piše na deklaraciji koliko grama šećera ima svaki proizvod na 100g i vas treba da zanima samo onaj koji ćete da pojedete/popijete.
(2) Svi šećeri su potrpani u isti koš. Da li je fruktoza, glukoza, skrob ili vlakna. U stvari – ne znam da je Istok sračunao i vlakna u ove kockice jer ih sok nema ali ih proizvodi od integralnih žitarica imaju? Jesam pisala pre 100 godina tekst “Beli i braon šećer: isto sranje dgrugo pakovanje” – ali ovde stvarno ne može da bude baš sve isto. Pitala sam to oko skroba i vlakana na FB ali nisam dobila odgovor.
Naravoučenije 2: ne trpati sve u isti koš. Bilo je slučajeva da se piramidice urade za voće i povrće – što je potpuno van pameti. Vlakna ne smeju da budu među ovim kockicama šećera!
(3) Keksići se jedu na pakovanje a može i na komad. Kada vidite sliku Plazma keksa (o čijem sam nekvalitetu pisala) i primetite kako on ima malo kockica šećera možete pomisliti da je Plazma zdrava – što je daleko od istine (ovo se odnosi i na Dijet Plazmu). Šećerne piramide ne donose informacije o margarinu koji sadrži svaki keks i nema podataka o drugim štetnim sastojcima – to je ipak zapisano samo na ambalaži.
Naravoučenije 3: ako jedete pravu i neprerađenu hranu i batalite bilo kakve industrijske proizvode – uopšte ne treba da se zgranjavate nad piramidama od šećera. Ovo vam jednostavno nije potrebno.
Bez obzira na ove zamerke, nekome Istokova odluka da provede par sati na kolenima snimajući ove fotografije može da koristi – pa se nadam da je uspeo da zaplaši makar par ljudi koji se kljukaju prerađevinama 🙂
Ipak, nama na “pravoj hrani” ovakve piramidice ne bi trebale da znače ništa, pa se ujedno nadam da nas neće – od strane još nekoga ko voli piramidice – sačekati i ovakve budalaštine koje mogu da se pronađu na Sugar Stacks-u.
Vitamini i minerali, kao i antioksidansi ili biljna vlakna jesu dobar razlog da unesete određenu količinu šećera u sebe (a ovi važni nutrijenti svakako ne mogu da budu prikazani na fotografiji šećerne piramidice).
Na kraju, ja se ne sećam kada sam pojela ili popila bilo šta sa Istokovih fotografija – a nadam se da ni vi ne možete da se setite, pa vas one ni malo nisu uznemirile.
Zato – jedite pravu i tradicionalnu hranu i baš vas briga da brojite kockice 🙂
Ne propustite: sjajna parodija iz Njuz.net: Koliko šećera ima u pakovanju šećera
Istok ovde. Evo da se uključim.
Prvo, Majo, kažeš da ne razumeš iznenađenje ljudi ovim slikama kad to piše na kutiji. Ja sa druge strane poptuno razumem – ljudi ne reaguju na brojeve, ljudi reaguju na slike.
Naravno da je prava istina o šečeru kompleksnija od ove, ali za ljude je bolje ovako. Onog momenta kad bi neko uzeo da objašnjava o vrstama šećera, kako nije isti šećer u kockicama i onaj u pakovanju, šta bi se desilo?
Desilo bi se to da bi ljudi masovno rekli “aha, ipak tu ima i neka fruktoza, glukoza, vidiš kaže ova Maja nije to isto… nije mi baš jasno ali nema veze, do jaja, daj Koka Kolu i Next da cepam kao pre.
Čim kreneš ljudima da komplikuješ, njihov mozak donosi zaključak koji je najbolji za njih – a to je da nastave da jedu šećer. Ove slike možda nisu naučno precizne, ali one mozak ostavljaju bez opcija – to je taj šećer unutra i kraj, nema dalje. Mozak ne može da se izvuče sa nekim opravdanjem nakon ovih slika.
Ti ovo posmatraš kao nutricionista, a ja kao neko ko se bavi marketingom. Nutricionista će da se trudi da sve tu bude naučno potkovano i ispravno, i to dolazi do malog broja ljudi. Ja ću da se potrudim da istina bude spakovana u zastrašujući oblik, jer krajnji cilj nije da ljudi znaju hemijske sastave i glikemijske indekse svih vrsta šećera, već da prestanu da jedu i piju stvari sa slike. Cilj opravdava sredstvo.
Odgovor na ovaj komentar je morao da sačeka, jer sam spremala tekst koji sam objavila danas.
Daleko bilo da je znanje hemijskog sastava i “zaboravljanje” većeg dela ugljenih hidrata na sličicama – isto.
Sa ovim oko memorisanja slika i marketinga se slažem, ali ne po cenu tolike nepreciznosti i proizvoljnosti. Moglo je da se uradi srećnije, a to sada znamo.
Zbog poslednjeg pasusa ti treba oduzeti pravo na komunikaciju.
Mozda bi reagovali i na brojeve i na slova kada bi mogli da ih vide na ambalazi 🙂 Salu na stranu, izuzetno mali broj ljudi se “zanosi” citanjem deklaracije i mahom je to populacija koja se nalazi “na pravoj strani” i proizvode sa Istokovih fotografija vidja samo na policama u marketima tj. ne konzumira ih…a oni “ljudi koji jedu previše šećera, preteruju sa unosom industrijskih proizvoda i često ne znaju mnogo (ja bih pre rekla da ne znaju apsolutno nista!) o zdravoj ishrani” nece pogledati ni sastav proizvoda niti slike vec ce ih jednostavno gutati!
“Čim kreneš ljudima da komplikuješ” ili jednostavno da predocis neke cinjenice reakcija je uobicajena: negodovanje, kolutanje ocima i sl…uz neizbezan komentar “ma jes, ti sve znas, ti si najpametniji/a, generacije dece odgajene na plazmi a ti sad pokusavas da izmislis toplu vodu…..”
I na paklicama cigareta, znatno krupnijim slovima, pise “pusenje ubija, pusenje je stetno za zdravlje, izaziva i ovo i ono…”, ali ljudi i dalje masovno duvane 🙂
Sorry sto ja upadam… nemam obicaj…
Kao neko ko je danas gojazan, a veci deo zivota je proveo kao sportista u takoreci top formi – mogu da kazem iz mog ugla da je mnogo bitnije od toga koliko secera unosite – koliko se i kako trosite. Treba biti umeren u svemu pa i u hrani i picu, ali u sustini, najveci problem svih nas je potpuno odsustvo ikakve fizicke aktivnosti i zdravih zivotnih navika.
Ljudi se ne plase slika. Ljude boli ku*ac. Za secer, poplave, malu Tijanu. Povrsinski ce mozda da se zatalasaju, ali deep down inside – je*e im se. Da nije tako, ne bismo ziveli u ovakvoj zemlji.
Istok je iskoristio priliku da privuce na sebe paznju. I postigao je to. Nije ni prvi ni poslednji koji to radi, ali je cinjenica da je verovatno najiritantniji kada je to u pitanju. Meni, kao nekom ko ga voli je to tuzno, ali sam se pomirio sa time da on zivi za to i od toga.
Ne upadaš i dobrodošao 🙂
Ja volim da kažem da se šećer u svom koncentrovanom, praznokalorijskom obiliku zaslužuje. Naravno u nekim normalnim količinama i u recimo, domaćem kolaču koji ima druge kvalitetne sastojke. Realnost je upravo ovo što si ti napisao – odsustvo aktivnosti kombinovano uz industrijske slatkiše koji su šećer+skorb bez ičega kvalitetnog.
Uporedi Snikers sa babinim orasnicama i biće jasno o čemu pričam.
Takođe, kada dođemo do tema o kijima pišem – meni jeste stalo. Verovatno će biti tako dok ne ostanem poslednja osoba kojoj je stalo, pa će biti ili pobeda ili borba sa vetrenjačama… Kako ispadne 🙂
Nema tog secera, industrijskog ili prirodnog (med i sl.) koji dosta aktivnosti ne moze da “sprzi” a sve aditive ne izbaci kroz telesne izlucevine. Ljude treba naterati na aktivnost i tada secer (bilo koje vrste) nema apsolutno nikakvog uticaja na organizam (cak ni na zube). NHANES je dosao do slicnih zakljucaka posle obimne visegodisnje studije koja je trajala 20 godina.
Dakle, ne plasite se secera – nego se pokrenite i to dobro!
Fizička aktivnost je dobra ali nije potrebna da bi se smršalo ili bio zgodan. To kažem jer sam probao i uspeo da bez ikakve fizičke aktivnosti, bez unosa nepotrebnog šećera i brašna za 12 nedelja smršam 13kg.
Mene ne brine šećer, niti margarin. Pa čak ni nedostatak vlakana. Mene brine navika da se ljudi hrane hranom iz ambalaže. Zato je “dedin” čips 10 x opasnija stvar (ne mogu reći hrana) od plazma keksa. A da li je Istok bio originalan, takođe nije bitno. Jer ne samo da su pisali strani, već i naši blogeri na ŠTA JEDEMO pre njega. Iritira naravno kada neko meša tipove šećera (vlakna jestiva i nejestiva) adsorptivna, inhibitoirna, voluminozna i sl, sa “prostim” šećerima. Istina je da jeli ili ne jeli šećer, organizam ga pravi, jer gez glukoze u krvi mrtvi smo za par minuta.
Zorane, ali SVA hrana iz ambalaze ima secer i/ili margarin. Onda dođemo na isto 🙂
Šećer je OK. Nisu svi protivnici šećera. Bez njega nema života. Margarin nove generacije je bez trans masti. Pravi se transesterifikacijom enzimima. Nema grejanja, pa nema ni izomerizacije masti.
Koliko ce vremena da prodje dok se ne otkrije da margarini nove generacije uticu na recimo jetru ili nadbubrezne zlezde? Ili nesto trece? Pet godina? Deset? Volela bih da su savrseni, ali, poucena ranijim iskustvima… duboko sumnjam…
Logika nije dobra. Enzimima napravljene masti su “prirodne”, tačnije ne razlikuju se od prirodnih, pa opasnosti nema, jer škode isto koliko i same prirodne masti.
@ Ivan Minic
Slazem se sa prvim delom tvog komentara, apsolutno si u pravu!
Kad je u pitanju drugi deo, onaj u kom tvrdis da je Istok sve to napisao da bi privukao paznju na sebe i da on to cesto radi i da je to za tebe vrlo iritantno … tu se ne bih slozila.
Kao osobi koja se zanima za sve, analizira, zakljucuje i o svemu lepo pise, predlazem ti da procitas i pronadjes u psihologiji, koji su uzroci takvog ponasanja. Kad to shvatis onda ces moci da ga volis bez da mu zameras i da mislis da iza svega stoji samo puka zelja za paznjom.
Ponekad razumevajuci druge, neocekivano uspemo da razumemo i sebe!
Postoje suptilni nacin da skrenemo paznju na sebe… a postoje i direktni, koji su upadljivi i na prvi pogled deluju egocentricno. Ali u oba slucaja se moze raditi samo o potrebi da ljudima prenesemo nesto sto mi mislimo da je vazno da znaju.
@zvujcic
Nema ni L od logike u mom pisanju vec najobicnije iskustvo. Prosto sam impresionirana koliko puta je za poslednjih trideset godina pronadjen “definitivno najsigurniji i najbolji proces” za proizvodnju biljnih masnoca u cvrstom stanju a onda posle prvih pet godina pocinjale neke nedoumice a posle deset vec otvorene zamerke da tu ipak nesto ne stima i da nanose vise stete nego koristi… No, zivi bili i videli sta ce biti i sa ovom novotarijom… Tesko da falsifikat moze da bude isto sto i original.
Postovanje svim ucesnicima u diskusiji.
Primetio sam da na deklaracijama nekih proizvoda ne pise tacna kolicina secera, vec samo da secer postoji.
Da li je zakonom vec definisano da tacna kolicna jasno stoji na deklaraciji?
I ako ne kome bi se trebalo obraditi da bi se to uvelo u praksu?