Zaštitni faktor koji se jede: hrana za odbranu kože od sunca 

Hrana koju jedemo utiče istovremeno na zdravlje, liniju i lepotu kože – pa je ispravno zaključiti da će ista hrana koja pakuje celulit na zadnjicu služiti i za postizanje očajnog tena. Dežurni krivac za lošu kožu su namirnice koje podstiču upalne procese – rafinisani šećeri, rafinisano brašno, polinezasićena biljna ulja i veštačke masti. Isto važi i za procesuiranu hranu punu aditiva, siromašnu vitaminima i potpuno lišenu antioksidansa.

Faktori za lepu kožu koji najviše možemo da kontrolišemo su hrana, redovna i povremena intenzivna nega i naše ponašanje u letnjem periodu. Sunce, prijatelj zahvaljujući kome proizvodimo neophodan vitamin D u organizmu, istovremeno je i veliki neprijatelj kože. Da bi se postigao balans između ova dva – preporučuje razumno izlaganje suncu i odgovarajuća zaštita sredstvima sa manjom ili većom sposobnošću da blokiraju sunčeve zrake. Ipak, nikako ne bi trebalo zanemariti zaštitu koju može da nam pruži hrana: i onda kada se jede i onda kada se maže.

SkinSnacks – bolja koža uz letnje grickalice

Svi smo na plaži grickali neke lokalne specijalitete, a većina njih su bili slatkiši. Od obilja sladoleda, preko keksića iz radnjica (ne)zdrave hrane, do poslastičara sa kolačićima, paličinkama i ultimativnim letnjim grickalicama s plaže: krofnicama. Ako ste jedna od onih osoba kojima je teško da odole – setite se da slatkiši čine da koža brže stari. Preveliki unos šećera omogućava vezivanja šećera za proteine i tokom vremena ovo dovodi do smanjene fleksibilnosti i elastičnosti proteina kolagena – ključnog za mladalački izgled kože.

Zato nam za dane na suncu nije potreban akcelerator starenja u vidu krofnica već jestiva zaštitita kože- a upravo u sezoni godišnjih odmora je ova misija najlakša jer su idealne namirnice svuda oko nas. Ako idete na more iskoritite te dane da uzimate još više hrane koja smanjuje inflamaciju gde je šampion hrana sa visokim sadržajem Omega-3 poput masnih riba i plodova mora. Sledi sveže voće i povrće kao izvor “skin boosting” antioksidanasa: vitamin C, cink, selen, alpha-lipoinska kiselina (brokoli) i karoteni (šargarepa) – a ostali sastojci dobro odabrane hrane mogu da budu koenzim Q10, vitamin E i bioflavanoidi (zeleni čaj i crveno vino).

Da lakše kažete “ne” šećerima s plaže, pođite tamo opremljeni teže kvarljivim grickalicama. Neki od predloga ne spadaju u niskokalorične (a i zašto bi bi bili?) ali su svi prirodni, kvalitetni i imaju sastojke koji čuvaju ten:

1. Bademi i suncokretove semenke – visok sadržaj vitamina E čine ih idealnom grickalicom uz bobičasto voće.
2. Kajsije i dinja – sočne dopune ćelija beta-karotenom i dobari izvor vlakana (vlakna su bitna za probavu a loša probava takođe šteti zdravlju kože).
3. Leblebije – odličan biljni izvor proteina koji su gradivna jedinica kože, u onim trenucima kada sveže upecana riba nije na dohvat ruke, kao i kompleksnih ugljenih hidrata za one koji zaigraju odbojku na plaži.
4. Paprike – visoka koncentracija C vitamina koji štiti kožu i podstiče proizvodnju kolagena. Paprika ima C vitamina čak 3 puta više od narandži, a niskokalorična je grickalica sa malo ugljenih hidrata što znači da možete da je konzumirate u neograničenim količinama.
5. Brazilski orah – ključna letnja grickalica jer sadrži selen koji štiti kožu upravo od štetnog delovanja sunčevih zraka. Za zadovoljenje dnevnih potreba za selenom dovoljno je izgrickati samo 1 ili 2 brazilska oraha.

Jestive mazalice: 100% prirodni blokatori sunca

Svi znamo da kožu, naš najveći organ, treba da štitimo od sunca i kao što znamo da je poželjno da proizvodi kojima to radimo budu što je moguće prirodniji. Ima i onih koji se se okreću potpuno prirodnim sredstvima za zaštitu od sunca, dok neki kombinuju manje prirodne i prirodne proizvode. Lično najviše volim ovu metodu kombinovanja jer sam bleda ali ne želim jaku zaštitu sve vreme, već je prilagođavam periodu leta i dobu dana.

Osnovni prirodni način zaštite od sunca je ponašati se na onaj način kako su se ponašali naši preci koji su svoje dnevne aktivnosti uglavnom obavljali napolju: adekvatna garderoba. Oni su nosili šešire, dugačke rukave i pantalone i odećom štitili kožu. Na žalost, danas se ova najjednostavnija metoda ne koristi jer većina iz klimatizovane kancelarija odlazi na godišnji odmor gde se vreme provodi skoro bez garderobe – u kupaćem kostimu ili kratkim haljinicama.

Sem adekvatnog oblačenja, zanemerena je i zaštitna funkcija koju imaju prirodna ulja, a ta ulja neko već ima u svojoj kuhinji i ne koristi u ove svrhe:

1. Susamovo ulje – jedno od najboljih ulja sa sposobnošću da blokira sunčeve zrake. Ne samo da omekšava i hidrira suvu kožu već može da blokira i do 30% sunčevih UV zraka. Bogato je i antioksidansima pa neutrališe i slobodne radikale koji nastaju u toku izlaganja UV zracima.
2. Kokosovo ulje – ima nizak faktor zaštite jer blokira oko 20% UV zraka, ali ima divan miris i daje lep sjaj koži. Takođe ne zatvara pore što može da bude slučaj sa nekim drugim uljima. Izuzetno dobro i za zaštitu kose od sunca jer neguje kosu.
3. Ulja od semenki konoplje i pamuka, kikiriki i maslinovo ulje – sadrže nešto niži nivo zaštite od kokosovog ulja pa nisu dobra zaštita za osetljive i blede tipove kože.
4. Jojoba ulje i Shea buter – odbijaju samo oko 4% UV zraka i preporučuju se samo onima koji ne žele jaču zaštitu.

Već naslućujete na osnovu ovog popisa da i u kućnim uslovima može da se napravi sredstvo za zaštitu od sunca, što je važno za one koji insistiraju na isključivo prirodnim sastojcima. Ako verujete samo prirodi ili vam nije potrebna jaka zaštita – napravite sami “maslac” za zaštitu od sunca: sipajte sastojke u staklenu posudu koja trpi kuvanje i uronite je do pola u lonac tople vode; uključite ringlu na nisku temperaturu i ne zagrevajte previše; dodajte po želji uljani vitamin E i esencijalno ulje čiji miris volite; mešajte dok se svi sastojci ne otope; prespite u posudu sa poklopcem i zatvorite kada se stegne; može da se nosi na plažu ali ga kod kuće držite u frižideru.

Što se sastojaka za home-made zašitni maslac tiče, možete sami da osmislite svoje kombinacije a evo recepta da posluži kao ideja: 1/2 šolje bademovog ili maslinovog ulja, 1/4 šolje kokosovog ulja, 1/4 šolje pčelinjeg voska, 2 kašičice cink-oksida – ili drugi: 1/2 šolje shea maslaca, 1/2 šolje ulja lešnika, 1/3 susamovog ulja, 1/8 šolje pčelinjeg voska.

Poklon – krema za lice sa visokim zaštitnim faktorom

Koji god faktor za zaštitu od sunca odabrali za telo u skladu sa potrebama vaše kože – treba imati na umu da lice uvek treba da bude još bolje obezbeđeno. Prvo kapama i kačektima, a zatim svakako i kremama sa većim zaštitnim faktorom. A ja se nadam da će se i mali, ženstveni suncobrani vratiti u modu 🙂

“Gerovital” će ovaj put podržati napore jedne čitateljke da sačuva lepu kožu lica u u toku leta i pokloniće kremu iz meni omiljene kolekcije “AslaVital Mineralactiv” – upravo onu kremu sa visokim zaštitnim faktorom. Nagrađenu ćemo odabrati na osnovu odgovora na dva pitanja:

1. Šta vam je najbitnije kod kupovine proizvoda za zaštitu od sunca?
2. Koji je vaš omiljeni “Gerovital” proizvod?