Nevidljive čestice moći: feromoni i parfemi

Istorija ljudskog roda je protkana ljubavnim ritualima i napicima. Od najranijih doba i muškarci i žene su tražili načine da budu privlačniji odabranicima svog srca i da ih vežu za sebe. Jedan od glavnih stimulansa na samom početku bio je miris – a posebno prirodni miris ljudskog tela. Čulo mirisa je bilo jako važno u kreiranju međuljudskih odnosa pre nego što je napravljen sapun 🙂

Umetnost spravljanja parfema je počela da se razvija u starom Egiptu ali su je kasnije unapredili Rimljani, Persijanci i Arapi. Kako tada nije bilo modnih ikona koje bi u magazinima „fashion“ zaluđenicima preporučile novi parfem, nekadašnji ljudi su za reklamiranje koristili ono što je bilo dostupno – hieroglife. Drevne grobnice do današnjeg dana pokazuju da su parfemi bili deo života Starog Egipta. Šokantno je ipak ti što je egipatska „Mademoiselle No.1“ bila napravljena – od medveđe masti.

Love is in the air

Prvi afrodizijaci potiču iz mitologije. Afrodita, grčka boginja ljubavi po kojoj su i dobili ime, smatrala je vrapce svetim i danas je manje poznato je da su vrapci jako pohotne ptice, zbog ćega su nekada bili omiljeni na meniju. Ipak, grci se nisu oslonili samo na ovu mini-zakusku pa su se dodatno pozabavili i mirisma. Važe za izumitelje prvih tečnih parfema, jako različitih od onoga što mi danas koristimo. Radilo se o mešavinama teških ulja i mirisnih praškova.

Rimljani su preuzeli deo ove tradicije od grka, ali su mirisi prvo bili deo religioznih ceremonija. Arome i mirisi biljaka su bili privilegija sveštenstva koje je u ceremonijama spaljivalo ove aromatične sastojke. Ta spaljivanja su parfemima darovala ime: naime u doba rimljana žrtve su prinošene ‘per fumum’, što znači ‘through smoke’ (kroz dim) a ta fraza na latinskom postaje moderna reč za parfem.

Ljubavni napici i mirisi starog Rima su bili javno dostupni na ulicama, što ne iznenađuje jer je i reč “orgije” dobila pun značaj upravo u starom Rimu, za vreme imperatora Nerona. Sastojci su takođe bili nezamislivi za današnjeg čoveka prefinjenog njuha. Rimljani su bili toliko otkačeni da su ubacivali u tadašnje parfeme delove riba ili čak i krv žena u ciklusu. Skloni daljem preterivanju, mazali su mirise po zidovima i podu, ubacivali ih u fontane pa čak mackali na konje i pse.

U mračnom srednjem veku, parfem nestaje sa scene. Razvoj hrišćanstva je doprineo i tome da se parfem vidi suvišnim i u svakodnevnom i u religioznom životu – da bi kasniji srednji vek vratio izradu mirisa sveštenstvu i tu mu se ponovo oduzima ona primarna svrha koju je imao u Egiptu: lično zadovoljstvo i privlačenje. Radionice za izradu u samostanima  su bile međufaza dok parfemi ponovo nisu stigli na dvorove kraljeva i kraljica u novoj eri u kojoj se ponovo cenila lepota i fizički luksuz.

Tada se znanje o izradi ponovo razvilo kroz takmičenja alhemičara u upotrebi procesa destilacije, koji su naučili od Arapa. Suprotno onome što ljudi misle Srednji vek je zapravo bio jako napredan u količini kupanja koje bi ljudi sebi priuštili. Oni koji ne mogu da se pohvale kupanjem bili su ljudi 17. veka opsednuti parfemskom industrijom. Jačina parfema je osnaživana jasminom i ružama – a bočice su postajale sve atraktivnije.

Francuska revolucija je donela i kreativna imena poput “Parfum a la Guillotine” a dvorani Napoleona Bonaparte postaju nezasiti potrošači.

Povratak na početak: feromoni

Dok je hrišćanski srednji vek gasio proizvodnju parfema, pratioci Muhameda na istoku su u svojoj ljubavi prema  mošusu i ružama razvijali nove tehnike dobijanja mirisa. Destilaciona tehnika otkrivena na istoku u 10. veku je pokorila Evrpopu a grad Grasse u Francuskoj postao rasadnik najboljih majstora parfema.

Nakon istorije pune truda da se iz biljnih ili životinjskih sastojaka i aromatičnog bilja proizvedu neodoljivi parfemi, 1986.  godine saznajemo da možda moramo da se vratimo na sam početak – prirodnim mirisima ljudskog tela.

Otkriveno je da je pravi sastojak za privlačenje putem čula mirisa sakriven ne u parfemu, već u feromonima.

Ove hemijske supstance proizvode sisari i postoje samo zato da bi stimulisali jedinke iz iste vrste i izazvali privlačenje. Oni čine osnovnu razliku u mirisu muških i ženskih jedinki, a danas ima dosta istraživanja koja dokazuju da feromoni stvarno funkcionišu. Feromoni zapravo imaju moć da utiču na privlačnost a ljudi koji proizvode iznadprosečne vrednosti feromona imaju i više uspeha sa pripadnicima suprotnog pola.

Pheromones (od grčkih reči φέρω/phero „to bear“ i hormon ὁρμή/impetus) su hemikalije sposobne da i van tela utiču na to da jedna jedinka bolje „prihvati“ drugu jedinku.

Otkriće feromona je promenilo dotadašnju industriju mirisa pa se danas oni prodaju u bočicama u kojima su već parfemi ili čak zasebno, tako da ih sami možete dodati u svoje omiljene mirise. Ima ih u spreju i u kremi i postali su tajni način da se uzbudi ljubavnik onog momenta kada ušetate u sobu 🙂

Preporuka za knjigu (tj. film) o feromonima

Otkirće feromona je inspirisalo mnogobrojne filmove, a među njima i šokantni „Parfem: priča o ubici“. Ovo je jedini film koji sam odgledala i sutradan odjurila da kupim knjigu. Oba su sajajna – obavezno pogledati (pročitati).

Prirodni načini da se poveća proizvodnja feromona

1. Celer sadrži androsteron, muški feromon. Ispijanje soka svežeg celera pomaže telu da oslobodi više feromona. Kratko rečeno, ako zavodite ženu, napravite salatu sa svežim celerom 🙂
2. Feromona ima u znoju, pa bi u tim trenucima trebalo dodati malo alkohola ili prirodne kolinjske vode sa uljanom bazom da bi se istakla njihova jačina.
3. Vežbanje povećava nivo feromona.
4. Jedite hranu sa puno cinka. Ne samo da povećava novo testosterona već i utiče na mušku plodnost. Morski plodovi i više crvenog mesa.
5. Kupanje vrućom vodom bez sapuna, a onda mazanje sandalovim uljem umesto dezodoransa. Održavanje higijene je ključno ali ne preterano „ribanje“
6. Dobro se naspavajte i odmorite. Umornim ljudima pada nivo testosterona pa je dobar san način da se sačuva libodo.

Slika sa kulinarske radionice koju sam držala na temu „afrodizijačka hrana“. Na meniju su salata sa svežim celerom + gambori uz seme bundeve jer su hrana bogata cinkom 🙂