Istina o GMO (genetski modifikovana hrana) u Srbiji

gmoPrvo nas je Kralj šećera, Miodrag Kostić, informisao da je i zvanično navijač GMO tima, i to po sistemu „Ciganin hvali svoga konja“. Bilo je puno reakcija: i u komentarima ispod objavljenog teksta, na blogovima, na Twitter-u, u FB grupama koje se bave temama vezanim za ishranu i GMO. Što se Miodraga Kostića tiče, nemam želju da trošim reči na njega. Ipak, htela bih da mu posvetim svoj stari tekst.

Jednoj od reakcija, u slučaju da ostane usamljena, bilo je suđeno da bude prva na pretraživačima kad god ljudi koji se još nisu (dovoljno) informisali o GMO ukucaju reči „istina o GMO“. Autor tog teksta o „GMO istini“ je Istok Pavlović. Na nisam mogla da napišem komentar, jer ne postoji ta opcija ispod samog teksta. Zato ovde to mogu.

*  *  *

Dragi Istoče,

nazvao si tekst „ISTINA O GENETSKI MODIFIKOVANOJ HRANI“. Naslov je savršen – za Google Search, ali ne i za čitaoca. Zato što u tekstu nema istine.

U svakom slučaju, ako od nekoga treba da naučim kako se bira naslov teksta, to si ti. Zato sam se i „poslužila“ naslovom. Previše mi je stalo do ove teme, da bih tek tako pustila da prvo što će Google izbaciti manje informisanim čitaocima, koji traže istinu o GMO, bude tekst o tome kako je GMO bezbedan i ispitan. Moguće je i da neću uspeti, ali barem ću znati da sam probala.  I, naravno, hvala na lekciji.

Što se samog teksta tiče, biće mi lakše da idem korak po korak:

Ništa što ovde piše nije moj lični stav, već se može naći na raznim kredibilnim izvorima online

Ceo tekst je samo i jedino tvoj lični stav. Linkovati par istraživanja, bez podataka ko ih je platio, nije kredibilno.

Linkovati istraživanja koja su „za“ (nešto, šta god to bilo) bez istraživanja koja su „protiv“ (nečega, šta god to bilo) ne može da bude  dovoljno dobro.

To je kao da slušamo na jedno uvo, gledamo na jedno oko i skačemo na jednoj nozi – a ne moramo to da radimo. Većina ljudi koje zanima ova ili neka druga ozbiljna tema neće to da radi.

Jasno je da je svrha objavljivanja ovakvih slika udaranje na ljudske emocije.

Volim životinje i rado ih jedem. Uvek ću biti za to da se prvo eksperimentiše na životinjama i jasno je kao dan da u tome ponekad mora i da se „malo pretera“. Bolje je pitanje zašto su se svi uhvatili za jedan eksperiment sa pacovima?

Što se mene tiče, oni pacovi mogu da izgledaju tako i zbog eksperimenta sa gutanjem ping-pong loptica i budu najobičnija prevara kada je „dokazivanje“ štetnosti GM hrane u pitanju.  I važi! Neka budu potpuna prevara! Neka to bude obmana, u kojoj 3 pacova umiru, a bolest im je izazvalo sve drugo – osim GM hrane.

Da li sada GMO hrana postaje automatski dobra i bezbedna?

Ne! Jer jedno nije posledica drugog, niti su u bilo kakvoj vezi. Zašto uopšte dovodiš ova dva u vezu?

Znaš da nas ništa ne sprečava da ovakav stav zauzmemo i prema nekom drugom istraživanju. Recimo, prema onom koje „dokazuje“ kako je GM hrana bezbedna. Možemo da se zabavljamo tako u nedogled.

Zvanični stav naučne zajednice glasi ovako: Genetski modifikovana hrana ne predstavlja nikakvu opasnost za ljude

Ne postoji nijedna naučna studija koja pokazuje da je genetski modifikovana hrana štetna za ljude.

Kada je nutricionizam u pitanju, od zvaničnog stava nauke i „naučnih“ studija koje su podkrepljivale zvanične stavove – poslednjih nekoliko decenija imali smo samo probleme. Znam da se time nisi bavio i da te nije interesovalo, ali ovde imaš sasvim dovoljno teksta o tome zašto treba razmisliti o zvaničnom stavu nauke kada je ishrana u pitanju.

2003. zvanično nisu usvojili smernice o ograničenju potrošnje šećera zbog zvaničnih $$$ koje bi WHO izgubio zbog toga. Da li je to tačno da šećer goji i da hitno treba ograničiti unos? Tačno je! Ali nije postalo zvanično. Ima dobrih razloga za to $$$

Ovo je samo jedan primer. Imamo takvih (ne)zvaničnih primera koliko hoćeš. Zajedno sa smejurijama od  istraživanja. Evo jednog primera cirkusa od istraživanja – koje ima svog pacova.

Nije tačno da ne postoji ni jedna studija / istraživanje o štetnosti GMO hrane – tačno je da si ti odlučio da se ne baviš njima u svom tekstu.

Pravo pitanje je da li i u kojoj meri, u skladu sa prethodnim iskustvima sa zvaničnim stavovima, treba verovati u ovaj zvanični stav?

Genetski modifikovana hrana prosto predstavlja razne adaptacije raznih vrsta voća i povrća koje su napravljene da bi se povećali prinosi

Da li su prinosi od GM semena veći?

Verujem da jesu. Veći su jer štetočine ne uništavaju biljku. Ne mogu – jer je biljka „dizajnirana“ da sama ubije štetočine koje je napadaju. To zvuči super! Ali je činjenica da NE ZNAMO da li je za nas bezbedno da jedemo zeleno povrće koje može samostalno da ubije npr. rutavu bubu!

Monsanto kukuruz „Biotech Sweet Corn“ nije dobijen tako što su ukrstili dva kukuruza već kukuruz i bakteriju. Ovaj kukuruz je sposoban da sam ubije larve koje ga napadaju.

Da li stvarno spadam u grupu bezrazložno zastrašenih ljudi, jer me ova „razna adaptacija“ ne inspiriše da ubacim „Bt Corn“ u svoj tanjir? Da li je sve OK samnom jer želim da (ako se „Bt Corn“ bude prodavao kod nas) ima i GMO oznaku, da bih mogla da biram da li ću ga jesti ili ne?

Proizvodnja GM kultura jeste jeftinija. To se postiže prskanjem „Roundup“-om koji pobije sve ostale biljke sem GM biljke. Nema plaćanja manuelaca da okopavaju i nema kupovina novih motika. I to zvuči super!

Samo što nakon „Roundup“-a ne može da se sadi druga kultura sem GM kulture koja ga jedina podnosi. Ostaje u zemljištu godinama i „tu trava ne niče“. Nije čak ni dokazano koliko te opasne hemikalije ostaje u biljci. Kažem „koliko“ a ne „da li ostaje“!

Jednostavno NE ZNAMO koliko ostaje, a „ne znamo“ nije dovoljno dobro – jer NE ZNAMO ni kako ova super-hemikalija utiče na nas.

Roundup koji je proizvela kompanija Monsanto se u Srbiji prodaje prod drugim imenom. A tvrdi se i da u Srbiji ne postoji proizvodnja GMO hrane (posebno ne GMO soja i kukuruz). Čemu hemikalija ako nemaš seme? Pitanje – još uvek bez odgvora i bez zavere. Samo pitanje…

Dakle, možda je i sama GM biljka prefektno bezbedna, ali način na koji će od semena na njivi doći do naših tanjira, nije ni malo naivan, pa u svakom pitanju koje javnost postavi ima samo zdravog razuma, bez trunke paranoje.

Voće i povrće koje se ovim putem „rađa“ jeste neprirodno, ali stavljanje istih u naše stomake nema nikakvih posebnih efekta na zdravlje – to je hrana kao hrana.

Doduše, GMO hrana postoji tek 15-20 godina, pa ne možemo znati ima li neke dugoročne efekte, na nivou nekoliko decenija korišćenja. Ali za sada – „niđe veze“.

 

Zašto su ove dve rečenice u tekstu koji se zove „ISTINA“? Kako bi istina mogla da bude prvo izražavanje tvrdnje, pa bilo kakve sumnje?

Vrati se sada na podatak o nemogućnosti sađenja „no-GM semena“. Šta ako budemo „našli vezu“, a ne možemo više da sadimo ništa sem GMO na to zemljište? Hoćemo li tako da nahranimo gladne?

Verovatno je odgovor isti kao i za sve ostalo: NE ZNAMO.

Postoji jedan drugi, realan problem vezan za genetski modifikovane sorte, a to je patent i „autorska prava“ koja se moraju plaćati kompaniji koja je „izmislila“ seme. Ko želi da gaji ove kulture, mora plaćati npr. „Monsantu“ određenu sumu sve dok koristi njihovo seme. Ovaj biznis model je prilično ugrožavajući za poljoprivredu i praktično ide ka tome da propadaju svi koji neće da koriste GM seme.

Apsolutno se slažem. I pored onih silnih NE ZNAMO – zar to nije dovoljno dobar razlog da se GM hrana zabrani? Da se zabrani samo i jedino zbog „biznis modela“ – bez nagađanja o pacovima i štetnosti.

Mislim da pacovi, posle ovoga, više ne bi trebalo da budu tema. I bez pacova, postoji JEDAN razlog da se bude protiv GMO. Sam si ga napisao! Šta će kome 10 razloga, ako već postoji jedan dobar zbog koga ne bi želeli GMO u Srbiji?

Dakle, priče o tome da nas zle korporacije truju GMO hranom su u rangu sa teorijama zavera poput Chemtrails, HAARP antena u Barajevu i slično.

Stiče utisak da je svaka osoba koja želi da GMO hrana bude adekvatno ispitana pre nego što joj završi u tanjiru, mora da bude i pristalica neke od aktuelnih GMO teorija zavere, koji veruje u sve moguće i nemoguće scenarije protiv Srba i pravoslavne braće & sestara širom sveta :)

Teško mi pada i to što ne verujem svojim političarima, jer

političari uglavnom znaju da nema dokaza o štetnosti GMO hrane

Znaš, imam vikendicu pored Barajeva. Roditelji su mi non-stop tamo. I ja često idem. Možda su me naHAARPovali pa zato pišem ovakve stvari protiv „istinito ispitanog i istinito bezbednog“ GMO-a ? :)

Napomena za sve one koji izdvoje vreme da napišu komentar:

Upoznajte se sa MOJIM PRAVILNIKOM pre ostavljanja komentara.

  • Negativni lični kometari biće brisani iste sekunde kada ih primetim, kao i replike na takve komentare.
  • Svaki link ka sajtu ili saopštenjima bilo koje organizacije ili firme koja je za ili protiv GMO hrane, biće brisan.
  • Neslaganja i kritike konkretnih stavova i izjava vezanih za ovu temu su očekivani i poželjni – ukoliko su formulisani u skladu sa Pravilnikom.
Print Friendly
Tagged , . Bookmark the permalink.

34 Responses to Istina o GMO (genetski modifikovana hrana) u Srbiji

  1. Hvala Vam na još jednom kvalitetnom tekstu koji će pomoći da se problem sa GMO osvetli do kraja. Teško je da prave informacije dođu do ljudi a da ne budete proglašeni paranoikom i mi se sa tim suočavamo svakog dana. Činjenica je da prava istraživanja tek trebaju da uslede. Evropska unija je zahtevala istragu koja će trajati minimum dve godine i koja bi se finansirala iz javnih izvora da bi se osigurala nezavisnost a do tada se ide na smanjenje upotrebe GMO ili čak i potpuno isključivanje. Da ovo nije paranoja pokazuje i veliki broj država i regiona koji su GMO free, a taj pokret se sve više širi.

    • Hvala i vama na deljenju linka na FB i TW.

      Nadam se da ćemo se osvestiti na vreme i (ako ništa drugo) sačekati sa bilo kakvom promenom. U međuvremenu, mnogo ljudi treba zainteresovati za ishranu uopšte.

  2. Mitrandir says:

    iako ga je privukla tema, preporucujem Istoku da se mane drugih tema i skoncentrise na ono u cemu je najbolji i da klikne na onu sliku „samo za devojke“

    izvinjavam se bilo je jace od mene, evo necu vise, caolino kissitj:D

  3. Olivera says:

    Letos je moj sin, kupovnu breskvu, ćelavu, nektarinu, jednu polutku, ostavio na jednom mestu u našoj bašti da bi pokazao svom sinu kako će je pojesti raznorazni insekti zato jer je ZDRAVA. Polovina breskve se osušila, ali je NIKO NIJE NI OMIRISAO OD INSEKATA:. Mi veliki, smo je pre opita jeli, bila je izuzetno slatka.
    E sad, šta hoću da kažem u vezi GMO, pa kao i sa ovom nektarinom, za koju nisam znala koliko je zdrava, a verovala sam da jeste, HOĆU DA ZNAM ŠTA JEDEM tj, da li hoću to da jedem. Hoću pravo na svoj izbor bez obzira na raznorazna kvazi i naučna ispitivanja, znači, HOĆU DA PIŠE šta je šta i čime je tretirano, pa onda, kako ja odlučim, a ne da mi se podmeće kao kukavica jaje.

    • Ja sam jednom kupila breskvice koje nemaju kosku.

      Ranije sam ostavljala prelepe delišes jabuke iz Maksija u ormanu po mesec dana. Kora je ostajala sjajna i blistava.
      Kada mi tata donese neprskane jabuke sa drveta na vikendici (koje je postojalo još kada je deda bio živ), istrulile bi za par dana.

    • milos says:

      da ne tupim puno, ovo nije bas dobar primer. Breskve i nektarine mogu duze da traju za razliku od drugog voca i jednom ubrane jako sporo dozrevaju, tj sporo trule koliko god da su prskane. Drugim recima, nikada se ne beru nezreli. Isto tako vazno, ovo su vrste koje sadrze izvesnu kolicinu cijanida, kao dodatna odbrana. Dodatno, ovo su vrste koje nisu nastale na ovim prostorima pa imaju malo prirodnih neprijatelja.

      Pozdrav

  4. Nenad says:

    Чињенице:
    -“Ако у неки организам убацимо ген, који је њему непознат, најмање што можемо очекивати је алергијска реакција“-др. Марјан Јошт. А највише? То се не зна.
    Када сам питао америчког научника Сфорцу, који је дашао да нам нуди „медено слатку“ шљиву, да ли су вршили испитивања о утицају такве шљиве на здравље, он ми је одговорио да они таква испитивања нису радили и уопште не раде. Криминал.
    -Ако у кукурузу постоји Бацилус Турингиентис(БТ) који производи отрове смртоносне за штеточине, БТ наставља да лучи те отрове и када се нађе у нашим цревима. Организам тада почиње да се бори против отрова и могуће су мутације…..
    - Време полураспада глифизата, који је главни састојак Раундапа(Оранжа), је преко 20 година.
    -За сваки производ, пре него што се пусти у промет у свакој земљи, потребно је извршити испитивања да би добио дозволу за употребу. Ако треба 100 година да се проверава, а не да нашој деци дајемо нешто верујући на реч белосветским монструмима, којима је битан само профит.
    Овако бих могао у недоглед да наставим да набрајам, али ово је сасвим довољно паметном човеку да се забрине и каже „НЕ ХВАЛА, СТОП ГМО“.
    Господине Исток, са запада ништа ново, све сами зликовци или сте необавештени.

  5. Nemanja says:

    moram da te ispravim za ovaj „srpski roundup“ ili Glifosav ( ili total, glifosantin,itd kod drugih proizvođača ) deluje samo na biljku preko zelenih delova i ne ostaje u zemlji, daleko od toga da „trava tu ne niče“ jednostavno radi se o neselektivnom totalnom herbicidu širokog spektra primene uobičajenog u savremenom voćarstvu i vinogradarstvu . Lično sam protivnik GMO i tekst ti je odličan. pozdrav !

    • Na ovo sam naletela davno, kada sam istraživala neku drugu vest i baš mi je zadržalo pažnju. Galavni sastojak Glifosav-a je GLIFOSAT. Glavni sastojak Roundup-a je GLYPHOSATE.
      http://en.wikipedia.org/wiki/Roundup_(herbicide)#Monsanto.27s_Roundup
      Ovo nije skinuto sa nekog sajta, već sam sama „iskopala“ pa ostavljam mogućnost i da sam pogrešila.
      U svakom slučaju mi je bilo dovoljno „sumnjivo“ da sam poželela i to da spomenem. Nadam se da će biti još komentara na ovaj detalj iz teksta.

      Komentar „tu trava ne niče“ se odnosio na „pravi“ Roundup.

      Hvala! :) Puno pozdrava!

      • ljubica says:

        da, zakljucimo. Ne postoji pravi i lazni Roundup. Roundup je po hemijskom sastavu glifosat, sintetski molekul/toksin koga biljka asimiluje preko lista, a zatim se siri po celoj biljci, i kad unisti i koren, ugine cela biljka. Roundup je komercijalni naziv za istu supstancu koja se nalazi u Glifosav-u.
        Kao i svaki herbicid i glifosat ima karencu, tj. vreme raspadanja, i to vreme je eksplicitno naznaceno na uputstvu za upotrebu. Nasi poljoprivrednici godinama unazad i naveliko koriste i herbicide i insekticide i akaricide i fungicide, da ne nabrajam vise i nikad nismo podizali paranoicnu graju oko toga. Ne kazem da je to pozeljno, al je cinjenica da je prisutno, i da nema nacina da se od toga zastitimo, osim da sami proizvodimo hranu za licnu upotrebu.
        Posto sam po obrazovanju molekularni biolog, napominjem da osim tehnika DNK analize, ne postoji drugi pouzdan nacin da se utvrdi da li je biljka genetski modifikovana ili ne. Srecom, trenutno je veoma mali broj biljaka modifikovan, tu spadaju prvenstveno kukuruz, soja, kanola, pamuk, krompir, paradajz, jedan oblik jagoda i cini mi se nista vise. GM je jako skupa i komplikovana tehnologija gde se nameravani rezultati ne mogu ni tako lako ni tako brzo ostvariti. Hocu da kazem, hajde da se svi zajedno puno vise obrazujemo (stojim na raspolaganju), a malo manje paranoisemo. I da se izjasnim na kraju, ja sam protiv GMO i clan sam par pokreta u nasem gradu koji se aktivno bavi zaustavljanjem uzgoja i prodaje GM organizama u nasoj zemlji.

  6. Drnch says:

    U nacelu saglasan sam sa Istokom u pogledu stava o stetnosti genetski modifikovanih namirnica. Voleo bih da aktivisti ostre svoje zube, recimo, na projektu zabrane provereno stetne kokakole, raznih energetskih buckurusa i sl…. Medjutim, stoji da je u pitanju kvarna prica o strateskom podjarmljivanju trzista, stvaranju populacije potrosaca tehnoloski i ekonomski zavisnih od snabdevaca GMO proizvoda….. Kontrateza tome je znacajno veci prinos, koji obezbedjuje prehranjivanje brojcano naraslog covecanstva odviklog od rada na pravljenju hrane. E sad, na nama je da vagamo ta dva…. Mislim da mi imamo dovoljno neiskoristenih zdravih resursa i da nam u ovom momentu GMO bas i nije najpreci izbor. Pre bih isao na promociju aktiviranja, makar radno-intenzivnog, organic potencijala…. No, bojim se da krupni kapital, cija je g.Kostic marioneta to nece lako dopustiti…. Mooshemono ostrasceno pisanje deluje atraktivno za nas mentalni sklop ali mi se ne cini korisno a stvara nervozu koja ne doprinosi kostruktivnoj analizi.

  7. LoCMoPHiF says:

    Ebes vocku koju ni crv nece. Vocku,povrcku ili slicne iznad zemlje travcicu. Soju i zitarice i bez gmo u dalekom krugu izbjegavam.
    Montsanto se u Vijetnamu „proslavio“ sa agent orange-om pa sad pomalo humanije vrsi crowd control. Za pogledati je „Bananas!“ i FoodInc pa sami odlucite koliko su (ne) stetni pesticidi nasi svagdasnji.
    http://en.wikipedia.org/wiki/Agent_Orange

  8. Boks says:

    Ne znam sto si imala potrebu da repliciras gospodinu koji je za GMO, i uopste nacin je nekako ushicen..vidi se da ti je krivo. Ok je to.
    Ali mislim da bi bolji utisak bio da to ima prizvuk stalozenijeg obracanja.
    No u svakom slucaju hvala sto si napisla bilo sta na ovu temu.

    Kao njegov clanak izlzi na pretrazi google prvi.
    Clanak je dobar verovatno za ljude koji nece da se napregnu da saznaju nesto na ovu temu, koji vole da pobegnu od odgovornosti, ili one koji sve aminuju sto pomenuti strucnjak napise, pa makar to bilo i ono o cemu on nije procitoa ni 3.stranice.
    Drugo taj rezultat na trazilici gulg ce biti zamenejn adekvatnim tekstom ubrzo.
    Trece kako radili tako nam se vratilo-prosto prirodna stvar.

  9. selena says:

    Taman sam došla da napišem kratak komentar o crvu a neko me pretekao :D Zaobilazim voće i povrće koje se cakli kao da je umjetno, nema nikakav miris (o ukusu neću ni počinjati) a i crv ga u širokom luku zaobilazi. Neću da jedem ništa što priroda sama nije stvorila a nimalo bezopasno mi ne izgleda životinjsko meso koja smrdi po kojekakvim otrovima (jer je životinja istim hranjena). Ne može mi niko reći da je to zdravo i bezopasno. Moji roditelji su jedne godine bacili čitavo prase jer je meso toliko smrdilo da je izazivalo povraćanje samo ako se pomiriše. Kome to pored svog zdravog razuma može biti normalno?

    Meni lično ne treba dokaz o štetnosti GMO. Promjene u ishrani su vidljive na našim tijelima, moji preci su i pored sve neimaštine bili zdraviji od svoje djece, jer su se hranili zdravo. Odakle najednom toliki broj oboljelih od raka, dijabetesa, odakle toliko pretilih ljudi koji imaju nenormalno visok pritisak i holesterol? Definitivno se slažem s onom izrekom da je otac svih bolesti stres a majka loša ishrana. Nama treba hrana, ali zdrava hrana, ne GMO.

  10. Biljana says:

    Vikendom volim da čitam knjige, ali predstojeći čitam ovaj blog koji sam tek danas našla, kao jedna mali kovčeg bl(o)aga :)

  11. Slave says:

    Zeeland bih doci do informacija shta nije modifikovano.
    O tome se laze i svuda po Evropi..A ovde se ljudima lakshe manipulishe u kapitalizmu.
    Ovde svi cute i trpe.Ovde gde Sam je to je Evropa.U selima oko mene ,gde Idemo da bismo sa njiva jeli bioloshku hranu,raste ta hrana ,ti plodovi potpuno simetricno.Tako da odakle to seme?Ovde su poceli experimenti sa cvecem,kojim se ova drzava dici,cvece koje nema miris i traje po dva Dana u vazi ako mu ne date nekakvom praska.Znaci to je usavrsheno kroz biotehnologiju,kako i shta.
    Studije biotehnologije su aktuelnije pre nego li biologija,botanica ….
    U bioloshkim radnjama takodjer sve je simetricno i lepo.
    Engleska ima malo veci odgovornost o proizvodima na trzishtu Ali ne i istinu o Gmo.
    Jedino u Americi je to oznaceno na proizvodima.
    Medjutim,bioinzinjeringu uopshte nije teshko da mensa oblike i da pravi male sargarepice.
    U svetu je to velika teorija zavere,kojoj izgleda da ne mozemo nishta.Kakav pesimizam.

    • Iskreno, da se GMO ekipa zaustavila na cveću u ograničenim prostorima plastenika, ni malo se ne bih brinula. Ne jedem ga :)

    • Petar says:

      Samo jedna ispravka, koja moze mnogo da znaci u boljem razumevanju „zavere“.
      U Americi je ZABRANJENO oznacavanje GMO na proizvodima. Znaci na etiketi po zakonu ne sme da pise da li je proizvod GMO ili ne. Nije ti ostavljena mogucnost izbora, nego kupujes i jedes ono sto se servira, a proizvodjaci hrane (a najvise semena, t.j. Monsanto) su potpuno zasticeni. A kako su zasticeni? Mali proizvodjac je tamo kao covek sa puskom i povezom za oci koji puca u ljude ne znajuci da li je nekog ubio ili ne. Puca ali moze mirno da spava :)

    • Vladan Obradovic says:

      Izvini,bas u americi nema oznake za gmo,ni na jednom proizvodu.

  12. Slave says:

    Dobicemo nove biljke i sa njima nove crvice.
    Smrt koja bude dolazila po nas kao u filmovima ,bice roze.
    A nash svet bice ruzicast,genetski modifikovan.
    Najbolje je onda da ogledala izbacimo iz upotreba.A o umiranju,necemo ni biti svesni.
    Kakva prakticnost!

    A zavisnost o novcu,je kao zavist od cigareta,opsesija sakupljanja salveta,snalica,auta,tako i novca.
    Tako da taj koji se bogati na tome,bez ikakve svesti o svojoj opsesiji,on ostaje u njoj zauvek i kao takav nikada ne nalazi srecu.To je neiscrpna glad i to je na neki nacin jedna devijacija.
    Kada bismo se sa tim svesno konfrontirali,mozda bismo stali na put brojnim problemima.
    Bolesti individue ogledaju se u bolestima na globalnom nivou.

  13. Max says:

    Prema nekim istraživanjima, posledice konzumiranja GMO hrane mogu biti katastrofalne za čitav živi svet….. Ni bombardovanje 1999. godine nije bilo dovoljno, sada bi trebalo da jedemo i ono za šta niko neće da garantuje da je bezbedno…Evropska banka za obnovu i razvoj dala je 40 miliona dolara za rizike američke kompanije za genetski modifikovanu hranu na tržištu Balkana, što pokazuje koliko im znači da uđu na naše tržište, po svaku cenu. …“Ako Srbija ne promeni zakon o genetski modifikovanoj hrani, ona ne samo da neće ući u Svetsku trgovinsku organizaciju već će ovo biti i značajna prepreka bilateralnim odnosima Srbije i Amerike“, kaže Viktorija Nibarger iz američke ambasade u Beogradu.

  14. Max says:

    Danas organska hrana je u deficitu, a kao hrana mnogo vredi jer prirodna i zdrava i kao takva mnogo košta.Poznato je da organski proizvedena hrana sadrzi i do 50% više hranljivih materija, vitamina i minerala. Osim toga ukus i miris kvalitetne i zdrave organske hrane se bitno razlikuje od veštaćki proizvedene hrane,dok su zdravstvene prednosti nebrojive.Uloga organske poljoprivrede, bez obzira da li je reč o zemljoradnji, preradi hrane, distribuciji ili potrošnji jeste da podrži i ojača zdravlje ekosistema i organizama od onih najmanjih koji se nalaze u zemljištu do ljudskih bića.Kriza dolazi, a to znači i sve skuplja hrana, jer Srbi troše između 40 i 60 odsto zarada samo za hranu, pa eto onda šanse da se taj trošak smanji kroz sopstvenu proizvodnju,a deo bi mogli da imaju za prodaju.Mi zaista spavamo na blagu, kojeg nismo svesni……Lude krave su bile ukusne i zdrave….mmm,veoma ukusne!

    • Marija Karabasevic says:

      Nema organske hrane u Beogradu a iako povremeno stize do nje se ne moze doci.Sta nam je ciniti.? kako da privolimo poljoprivrednike da krenu da se bave proizvodnjom organske hrane?
      Pozdrav….

Ostavite odgovor